Језик и критичко мишљење

Опис активности:

Лекција 1: Критичка анализа књижевних текстова

Загревање (15 минута):

Активност почиње кратком дискусијом о концептима критичког мишљења и вршњачке ресторативне правде. Током кратке дискусије, представите хипотетичке случајеве вршњачких сукоба. На пример, разговарајте о ситуацијама у којима је друг из разреда ненамерно оштетио имовину другог ученика. Ученици могу заједно да истраже могућа решења за решавање сукоба на правичан и практичан начин. ВОДИЧ 1

Читање и анализа (20 минута):

На почетку активности, представите књижевне текстове које ћете анализирати. У датом примеру коришћен је „Ромео и Јулија“ Вилијама Шекспира.

Студенти читају и критички анализирају задати књижевни текст, идентификујући теме, ликове и имплицитне поруке. Користе водиче за развој приступа вршњачкој ресторативној правди како би испитали сукобе и релациону динамику присутну у тексту.

За ову активност, поделите разред у мање групе како бисте побољшали њихову способност за сарадњу. ВОДИЧ 2

Дискусија и рефлексија (25 минута):

Током дискусије у разреду, користећи водиче за развој приступа вршњачкој ресторативној правди, ученици испитују како ликови у тексту решавају сукобе. На пример, могу се фокусирати на сукоб између ривалских породица, Монтекија и Капулета, и истражити могућа решења за сукоб који доводи до трагичног краја протагониста. Алтернативно, могу размислити о томе како би се неспоразум и мржња између две породице могли праведније решити користећи принципе вршњачке ресторативне правде, тражећи начине за промоцију међусобног разумевања и помирења између сукобљених фракција. ВОДИЧ 3

Лекција 2: Текстуална продукција и практична примена

Преглед активности (10 минута):

Прегледајте кључне концепте обрађене у претходној лекцији: критичко мишљење, вршњачка ресторативна правда и критичка анализа књижевних текстова.

Текстуална продукција (25 минута):

Ученици (појединачно или у малим групама) пишу кратак текст (причу, песму итд.) заснован на темама и ликовима о којима се говорило у претходном часу. Морају да у свој текст интегришу приступе вршњачке ресторативне правде.

Дељење и повратне информације (25 минута):

Ученици читају своје радове наглас и добијају повратне информације од својих другова из разреда користећи водич за развој приступа вршњачке ресторативне правде који је претходно коришћен. Разговарају о предностима и областима за побољшање у својим текстовима.

Евалуација:

Оцењивање ће се заснивати на активном учешћу у дискусијама на часу, квалитету критичке анализе књижевних текстова и креативности и оригиналности написаних текстова. Поред тога, биће оцењена и способност студената да примене приступе вршњачке ресторативне правде у својим писаним раду.

Завршне напомене:

Ова интегрисана активност има за циљ да развије језичке вештине ученика кроз критичку анализу књижевних текстова, уз истовремено подстицање критичког размишљања и способности конструктивног решавања сукоба кроз приступе вршњачке ресторативне правде. Комбинација ових вештина подстиче развој критичких и свесних грађана способних да разумеју и ефикасно реагују на релациону и друштвену динамику.

Према мишљењу разредне групе, могуће је предвидети тему и на различите начине: читањем књиге унапред, слушањем подкаста, одласком у позориште итд.

_________________________________________________

ВОДИЧ 1

Водич за загревање (15 минута):

Увод у концепте (5 минута):

• Започните активност кратким представљањем концепата критичког мишљења и вршњачке ресторативне правде.

• Објасните да критичко размишљање подразумева пажљиво испитивање проблема, разматрање различитих перспектива и доношење информисаних одлука.

• Дефинишите вршњачку ресторативну правду као приступ усмерен ка праведном решавању сукоба, који укључује дијалог и међусобно разумевање.

• Групна дискусија (10 минута):

• Поделите разред у групе од по 3-4 ученика.

• Доделите свакој групи хипотетички случај вршњачког сукоба. Користите реалне сценарије који би се могли догодити међу ученицима, као што је случајно оштећење имовине. Друга опција би могла бити коришћење сценарија из изабраног текста, као у овом случају различити односи између протагониста „Ромеа и Јулије“.

  
  

  Ученици треба да разговарају о следећим питањима унутар својих група:

• У чему је сукоб у овом сценарију?

• Ко су људи који су укључени и каква су њихова гледишта?

• Који су основни узроци сукоба?

• Која би могла бити уравнотежена и поштована решења за решавање сукоба?

ВОДИЧ 2

Читање и анализа „Ромеа и Јулије“ (30 минута):

Увод у текст (10 минута):

• Укратко представите драму „Ромео и Јулија“ Вилијама Шекспира.

• Размотрите централне теме љубави, ривалства и трагедије присутне у тексту.

• Нагласите важност релационе динамике и сукоба између главних ликова.

• Подела група и додела улога (5 минута):

• Поделите разред у групе од по 3-4 ученика.

Доделите свакој групи одређени аспект текста на који ће се фокусирати током анализе, као што је:

• Сукоби између ривалских породица (Монтаги и Капулети)

• Однос између Ромеа и Јулије

• Меркуцијева улога у сукобима

Читање текста (15 минута):

• Ученици читају задати одломак или значајан одломак из „Ромеа и Јулије“.

• Током читања, требало би да уоче главне теме, ликове који су укључени и критичне тачке сукоба.

ВОДИЧ 3

Водич за развој приступа вршњачке ресторативне правде:

• Идентификација сукоба: Опишите главни сукоб у тексту.

• Анализа перспектива: Истражите различите перспективе ликова укључених у сукоб. Шта они мисле и осећају?

• Препознавање одговорности: Утврдите одговорности сваког лика у сукобу. Ко је оштећен, а ко је изазвао проблем?

• Генерисање решења: Размислите о могућим решењима која подстичу међусобно разумевање и мирно решавање сукоба између ликова.

• Имплементација: Одлучите које решење би могло бити најефикасније у контексту текста и како би се могло имплементирати.

• Рефлексија: Размислите о последицама поступака ликова и ефикасности предложених решења